Mnogi Srbi ne napuštaju roditeljsku kuću pre 30. Ovo su razlozi za to, jedan će vas posebno šokirati
Prema dostupnim istraživanjima i trendovima u regionu, prosečna starost u kojoj mladi u Srbiji odlaze od roditelja je posle 30. godine. Ovaj podatak svrstava Srbiju među zemlje Evrope u kojima se najduže ostaje u porodičnom domaćinstvu, znatno iznad evropskog proseka koji iznosi oko 26 godina.
Ključni razlozi za ovakav trend su ekonomske, ali i društvene prirode. Cene kirija i nekretnina poslednjih godina beleže značajan rast svuda u okruženju pa i u našoj zemlji, što dodatno otežava osamostaljivanje.
Važan faktor su i kulturne i porodične vrednosti. U Srbiji je i dalje prisutan jak osećaj porodične povezanosti, pa se zajednički život sa roditeljima ne doživljava nužno kao problem, već kao normalna faza života. Roditelji često pružaju podršku deci i nakon punoletstva, što dodatno utiče na kasnije osamostaljivanje.
Roditelji razmaze decu
Psiholog Aleksandar Kontić rekao je jednom prilikom za RTS da roditelji razmaze svoju decu.
- I onda se čovek pita, zašto bih ja išao težim putem, ali onda je u priličnom konfliktu. Dobro ne moram da radim za početak za male novce, ali sa druge strane ja nemam svoj život, ja u tim godinama polažem i dalje račune za svoje ponašanje - kazao je.
Oni koji se kasno ili čak nikada ne odvoje od roditelja, ostaju zaglavljeni između detinjstva i odraslog doba. Ima tu i straha od odgovornosti, kažu psiholozi.
- Kada pogledate taj problem, mi ga možemo nazvati kao dugo produžena adolescencija, jer komforno je biti dete dok si dete, ja to često pomenem kao neki zlatni kavez, to je udobno, to je lepo, ali ti ustvari plaćaš debelu cenu, tvoje odrastanje je tu zaustavljeno - dodaje Kontić.
Psiholog Snežana Repac je ranije za Kurir rekla da su u našoj zemlji majke velike zaštitnice svojih sinova.
- One se obično vode time "bolje da mi bude tu nego da ode negde ko zna sa kim i ko zna sa kakvom". Takođe, ogroman je problem i sve veća razmaženost generacija i pružanje bezbrižnosti u roditeljskom domu - kazala je Repac:
- Mladima prijaju zona komfora i roditeljsko ugađanje. Oni previše ozbiljno shvataju odvajanje i misle su troškovi života mnogo veći od onoga što zapravo jesu, a to ih i plaši.
Mladi sve kasnije formiraju sopstvenu porodicu
Takođe, produženo školovanje i usavršavanje doprinose ovom trendu. Sve veći broj mladih upisuje master i doktorske studije, što produžava period finansijske zavisnosti.
Stručnjaci upozoravaju da produženi boravak u roditeljskom domu može imati i negativne posledice, poput odlaganja formiranja sopstvene porodice i sporijeg osamostaljivanja u svakodnevnim životnim veštinama.
- Cela ta slika kasnije povlači i problem kasnijeg stupanja u brak, a tome doprinose sve liberalniji odnosi između muškarca i devojke - ističe Repac.